ДОБРИЧАНИН, Драгутин

ДОБРИЧАНИН, Драгутин, глумац, писац, сценариста (Прокупље, 9. VII 1922 -- Београд, 28. XI 1988). Први глумачки наступ на сцени има, као члан КУД „Иво Лола Рибар", у једночинки Бојарка, по роману Н. Островског Како се калио челик (режија Р. Л. Ђукић). Био је члан Драмске групе Радио Београда и Дечјег позоришта „Бошко Буха" (1946--1950), Хумористичког позоришта (1950--1954), Београдске комедије (1954--1959), Савременог позоришта (1959--1964), а повремено гостује и на сцени Атељеа 212. Раних 50-их година започиње каријеру и као драмски писац. Брзо стиче афирмацију у позоришту, на радију и телевизији. Пресудну улогу одиграла је, притом, радио-емисија Весело вече (покренута 1949), у којој сарађује са многобројним хумористима (Радивоје Лола Ђукић, Миодраг Петровић Чкаља, Милосав Мија Алексић, Жарко Митровић, Баја Бачић и др.) и успешно наступа као писац и тумач скечева, посебно улоге Чика Проке. Личност радозналог и ренесансног духа, несебично се давао позоришту. Као карактерног комичара красиле су га флексибилност, довитљивост, уздржаност, велика моћ трансформације и могућност да минималним средствима постигне комички ефекат на сцени. Играо је и за децу, а писао и позоришне бајке (Све, све али занат, Куцкава бајка, Златна јабука и девет пауница, Прича једног календара и др.). Аутор је позоришних комада Човек с Марса, Стварање света, Ведри и тужни Гињол, Репато друштво. Највећи успех и славу доноси му легендарна комедија Заједнички стан, једно од првих дела наше савремене драматургије, које је извођено у земљама Европе и преведено на преко тридесет језика. Први пут је изведена 29. I 1954. у режији Марка Фотеза на сцени Хумористичког позоришта у Београду, а играна је на сценама Србије, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Босне, Бугарске, Русије, Чешке, Пољске, Шведске, Француске, Белгије итд. На основу београдске представе снимљен је и филм (режија М. Вајда, 1960). Играо је у филмовима Р. Л. Ђукића Језеро (1951), На место, грађанине Покорни (1964), Човјек са четири ноге (1983), Златна праћка (1967); М. Вајде, Заједнички стан (1960); Соје Јовановић Орлови рано лете (1966); Ф. Хаџића Протест (1967), Иду дани (1970); О. Глушчевића Голи човјек (1968) и др. Оплеменио је и низ разнородних ликова у популарним, радо гледаним ТВ серијама: Ћутолог, Гиле, Браца Раца (Р. Л. Ђукић, Н. Новак, Лицем у наличје, Људи и папагаји, Сачулатац), Средоје (Р. Л. Ђукић, Црни снег), Гњаватор, Васа С. Тајчић (Н. Новак, Дежурна улица, Позориште у кући), Моца (Љ. Козомара, Леваци) и др. Према његовом сценарију ТВ Београд је 1967. снимила серију Круг двојком у режији Соје Јовановић. У позоришту се памти по улогама: Човек с ногом, Светислав, Арса (Б. Нушић, Пут око света, Протекција, Власт), Предраг, Шпира (А. Поповић, Развојни пут Боре Шнајдера, Љубинко и Десанка), Деда Бога (Д. Добричанин, Заједнички стан) и многе друге. Аутор је књиге хумористичких записа Мемоари Јока Кокота (Бг--Нк 1988).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Чолић Биљановски, Миодраг Петровић Чкаља, Бг 1995; „Драгутин Добричанин и драмско стваралаштво за децу", Театрон, 1995, 93; Драгутин Добричанин: „Заједнички стан", Бг 1996.

Д. Чолић Биљановски