Прескочи до главног садржаја

ДОМОВИНА

ДОМОВИНА, месечни часопис који је излазио у Београду 1928--1940. као орган културног друштва Југословенска матица. Појављивао се сваког 20. дана у месецу, први број изашао је за јануар-фебруар 1928, а последњи за децембар 1940. Од 1928. до 1930. власник и главни уредник био је Живан Ј. Ранковић, а одговорни уредник Илија М. Диздар, 1931. уредник је био Никола Стојановић, а 1932--1940. поново Ж. Ранковић. Часопис је, на ћирилици и латиници истовремено, штампан у београдским штампаријама „Гундулић" (1928, 1935--1940) и „Време" (1929--1934). Основни концепт базиран је на апологији југословенства схваћеног као облик државотворне идеологије монархистичког режима и основних идеја шестојануарске диктатуре. Најчешће су објављивани текстови у којима се слави краљевска породица (краљ Александар, краљица Марија, краљевићи Петар, Томислав, Андреј, кнез Павле и др.), водећи људи режима (нпр. генерал Петар Живковић), као и идеологија југословенства са девизом: „један краљ, једна држава, један народ". Пише се о историјским догађајима, о војсци и морнарици, о регијама и градовима, личностима и ствараоцима значајним за интегрално југословенство. Преносе се говори државних званичника, актуелне политичке вести, објављују се историјска документа, али и пригодни књижевни прилози и библиографски записи. По тврдњама уредника, „Југословенска матица национално, хумано и просветно друштво не прима ни од кога никакву помоћ", а „живи само од претплате на часопис Д.". Основни циљ ове установе је да „учвршћује и шири чист југословенски национализам", да „убрза културно јединство Југословена", као и „да се утре свака разлика у мишљењу ма где били, код свих Југословена: о љубави према Краљу и о оданости према Отаџбини". Такав идеолошко-пропагандни концепт очуван је до самог краја излажења часописа.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Димић, Културна политика у Краљевини Југославији, I--III, Бг 1997; Б. Шимуновић, Матица српска у Краљевини Југославији, Бг 1997.

И. Негришорац