ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ (ДСС)

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ (ДСС), конзервативно-либерална странка основана у Београду 26. VII 1992. одвајањем „Крила Демократске странке за Депос" од Демократске странке (ДС). Као и ДС, ДСС себе сматра баштиником предратне ДС (1919--1945), а оснивач странке био је Војислав Коштуница. ДСС је имао парламентарни статус 1992--2014. и 2016--2020, учествоваo је у влади Србије 2001. и 2004--2008, имаo премијера 2004--2008, као и председника СР Југославије 2000--2003. Расцеп у ДС 1992. је настао око односа према комунистичкој прошлости, националном питању и коалицији Депос, а фракција ДС око Коштунице залагала се за антикомунистичку реторику, чвршћу националну позицију и прикључење Депосу. ДСС је у склопу Депоса учествовао на изборима 20. XII 1992, када је Депос освојио 797.831 глас (16,9%) и 50 мандата (20%). Од тога ДСС-у је припало 18 места. ДСС на следеће изборе 19. XII 1993. излази самостално, те осваја 218.056 гласова (5,1%) и седам мандата (2,8%). То се сматрало неуспехом странке. На изборима за скупштину СРЈ 3. XI 1996. ДСС наступа као део коалиције „Заједно" (ДС, СПО и ГСС) која добија 969.206 гласова (23,8%) и 22 мандата (20,4%). Од тога је ДСС-у требало да припадне седам. ДСС, међутим, на локалним изборима није био део коалиције „Заједно", па током зиме 1996/97. није учествовао у демонстрацијама (мада је подржавао студентски протест). Због сукоба с вођама ДС и СПО, ДСС добија само три посланичка места. ДСС је бојкотовао републичке изборе 21. IX 1997. Маја 1997. Владан Батић је од ДСС-а одвојио фракцију која је била за чвршћу сарадњу с другим опозиционим партијама из коалиције „Заједно" и формирао Демохришћанску странку Србије.

На савезним изборима 24. IX 2000. ДСС наступа као део коалиције Демократска опозиција Србије (ДОС), а В. Коштуница је кандидат ДОС-а на председничким изборима. ДОС је на скупштинским изборима освојио 2.092.799 гласова (46,2%), а Коштуница на председничким 2.470.304 (50,2%; оба резултата су за Србију). Сматрало се да су управо доследно опозиционо деловање ДСС-a, постојано залагање за демократију и национални интерес, као и лично поштење В. Коштунице, одлучујуће допринели изборној победи опозиције 24. IX 2000. Након пада Милошевића 5. X 2000, Коштуница и ДСС достижу врхунац популарности. Према истраживању Института друштвених наука, да је ДСС наступио самостално на изборима 23. XII 2000, ова странка би сама освојила више од половине гласова. ДСС на изборе излази као део коалиције ДОС, која добија 2.402.387 гласова (64,1%) и 176 мандата, од чега је 45 припало ДСС-у. У влади Зорана Ђинђића (од 25. I 2001) ДСС има два министра: Обрена Јоксимовића (здравље) и Александра Правдића (привреда). ДСС добија и председника скупштине Драгана Маршићанина. Због неслагања с политиком З. Ђинђића, а пре свега због противправног изручења С. Милошевића трибуналу у Хагу, ДСС напушта владу 17. VIII 2001. У наредних седам година сукоб ДСС-а и ДС-а је основна линија поделе у политичком животу Србије. ДСС практично напушта ДОС, због чега је Д. Маршићанин 6. XII 2001. принуђен да поднесе оставку, а посланицима из ДСС-a 29. IX 2002. одузимају се мандати. После протеста јавности и одлуке Савезног уставног суда, примерене том неуставном чину, посланици ДСС-a враћени су у скупштину 4. XI 2002. На председничким изборима 2002. кандидат ДСС-а В. Коштуница је освојио: у 1. кругу, 29. септембра, 1.123.420 (30,9%), а у 2. кругу, 13. октобра, 1.991.947 (66,8%) гласова; на поновљеним изборима 8. XII 2002. 1.699.098 (57,7%) гласова. Како оба пута није испуњен услов натполовичног одазива уписаних бирача, избори су поништени. На скупштинским изборима 28. XII 2003. ДСС осваја 678.031 глас (17,7%) и 53 мандата (21,2%). Формира мањинску владу (ДСС, СПО, НС, Г17; подршка СПС), а премијер постаје В. Коштуница. У влади ДСС има већину министарстава: Драган Јочић (полиције), Зоран Стојковић (правде), Зоран Лончар (државне управе), Милан Париводић (економских односа с иностранством), Радомир Наумов (рударства и енергетике), Предраг Бубало (привреде), Александар Поповић (науке) и Љиљана Чолић / Слободан Вуксановић (просвете). Најважнији учинак ове владе је доношење новог Устава (8. XI 2006), за чијег идејног и политичког творца се сматра В. Коштуница. На изборима 21. I 2007. ДСС у коалицији са НС добија 668.889 (16,5%) гласова и 47 мандата (18,8%). Војислав Коштуница је поново премијер, али ДСС је сада мањински партнер, са министрима: Драган Јочић (полиције), Александар Поповић (рударства и енергетике), Предраг Бубало (трговине), Зоран Лончар (просвете), Радомир Наумов (вера), Слободан Самарџић (Косово). Због различитих погледа на борбу против сецесије Косова и политику прикључења ЕУ, ДСС је остао у мањини у влади, па је В. Коштуница 8. III 2008. затражио распуштање скупштине и нове изборе. На изборима 11. V 2008. ДСС је, у коалицији са НС, освојио 480.987 (11,6%) гласова и 30 мандата (12%) и прешао у опозицију. Странка прелази на евроскептичку позицију. На изборима 6. V 2012. ДСС осваја 273.532 (7%) гласова и 21 мандат (8,4%). Тиме се ДСС враћа на подршку у бирачком телу из 1993. Ипак, овај резултат странка је прогласила успехом. На председничким изборима 6. V 2012. В. Коштуница је добио 290.861 гласова (7,4%, четврто место). На скупштинским изборима 16. III 2014, ДСС добија 152.436, гласова или 4,2%, чиме не прелази цензус (5%) и губи парламентарни статус. В. Коштуница, због најслабијег резултата у историји странке, подноси оставку (19. III 2014), а на челу ДСС-а га замењује Санда Рашковић Ивић (12. X 2014). ДСС излази на изборе 24. IV 2016. у коалицији с покретом Двери, добија 190.530 гласова или 5% и 13 посланика (6 за ДСС). Због противљења коалицији ДСС-а са СНС у појединим београдским општинама, Ивићева 29. VII 2016. подноси оставку, а замењује је Милош Јовановић. На изборе 21. VI 2020. ДСС излази као део коалиције малих странака „Метла 2020", али осваја само 2% гласова и ниједан мандат. Према проценама, странка је у 1990-им имала 15.000 активних чланова, да би се чланство, после 5. октобра, повећало на око 80.000. Данас је активно чланство на нивоу из 90-их. Изборне скупштине одржане су: 5. XII 1992, 25. и 26. VI 1994, 29. и 30. VI 1996, 27. VI 1998, 24. VI 2000, 26. V 2001, 15. VI 2003, 5. VI 2005, 14. X 2007, 14. II 2010, 19. I 2014, 12. X 2014. и 28. V 2017.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савић (ур.), Искуство државотворне политике: двадесет година Демократске странке Србије, Бг 2012.

С. Антонић