ДОЊИ ХУМАЦ

ДОЊИ ХУМАЦ, село у северозападном делу Брача, близу Нережишћа, средњовековног средишта острва. У њему и његовој околини сачувано је неколико цркава из епохе када је Брач био саставни део Кнежевине Неретљана.

Црква Св. Илије, западно од села, изграђена је највероватније у другој половини XI в., на остацима римског маузолеја, чије су сполије уграђене у њене зидове. Има једнобродну правоугаону основу, са апсидом која споља и изнутра има форму правоугаоног трапеза. Масивни бочни пиластри деле брод на три травеја и формирају дубоке нише. Антички блокови су уметнути као импости и испод попречних лукова који ојачавају полуобличасти свод. Полукалота апсиде саграђена је уз помоћ две тромпе у угловима. Плоча часне трпезе испуњава целу ширину апсиде и лежи на каменом ступцу у који је био уклесан крст с троугластим завршецима. Јужно од апсиде је још једна камена трпеза. На јужном зиду споља је уочљив данас зазидан бочни портал изнад коjeг је слепа лунета. Црква је грађена од притесаног камена.

Црква Св. Луке налази се северно од села. У изворима се први пут помиње у XVI в., али је настала знатно раније, крајем XI или почeтком XII столећа. То је грађевина правоугаоне основе, с два травеја и полукружном апсидом на источној страни. Засвођена је полуобличастим сводом, ојачаним попречним луком који почива на бочним пиластрима. На западној фасади, изнад портала, саграђен је тзв. висећи протирон, украсни елемент преузет из италијанског градитељства. Уз цркву је сачуван ранохришћански саркофаг с крстом.

Парохијска црква посвећена Богородици (Стоморица) такође потиче из времена Кнежевине Неретљана, али је више пута преграђивана. Првобитно је то била скромна, једнобродна, полуобличасто засведена грађевина, са апсидом на источној страни. Kрајем XIII или почетком XIV в., продужена је за три травеја, који су пресвођени полуобличастим сводом. На југоисточној страни је 1744. саграђен звоник. Данашњи облик црква има од 1875, када је знатно проширена. У међувремену је добила и другу посвету, светима Фабијану и Себастијану (пре 1671). У најстаријем делу храма, на тријумфалном луку изнад олтарске апсиде, сачувана је представа Деизиса, са Христом који благосиља на престолу, окружен фигурама Богородице и Јована Претече. Ту једину до данас преосталу средњовековну фреску на Брачу одликују византијска иконографија и латински натписи. Приписује се апулијском или млетачком мајстору, који је у свом стилу сјединио особености познокомнинског и готичког стила. Вероватно је насликана у последњој четвртини XIII в. Врло рано је постала предмет ходочашћа и приношења заветних дарова (1579). Сачувано је и више сведочанстава о веровању у њену чудотворност (1673).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Доманчић, „Средовјечна фреска у Доњем Хумцу на Брачу", Прилози повијести умјетности у Далмацији, 1956, 10; В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Бг 1974; K. Реган, Б. Надило, „Предроманичке цркве средишњега и западнога дијела отока Брача ", Грађевинар, 2007, 59/5; T. Maрaсовић, Dalmatia praeromanica: раносредњовјековно градитељство у Далмацији, 3, Сплит--Зг 2011; I. Fisković, V. Fisković, „Le spolia nella costruzione della chiesetta di Sant'Elia in isola di Brazza", Hortus artium medievalum, 2011, 17; В. Барбарић, Л. Урсић, Сакрална баштина отока Брача, Сплит 2015.

Ми. Марковић

ДОЊИ ШТРПЦИ, село у сјеверном дијелу Босне, у Републици Српској, смјештено на десној страни долине Вијаке, тамо гдје се она завршава и спаја са долином Укрине (десна притока Саве). Припада општини Прњавор. Пут Дервента--Прњавор--Бањалука је на сјеверној периферији села, а општински центар Прњавор око 10 км југозападно. Насеље је дисперзивно и чине га појединачне куће и мале групе кућа грађене на знатним растојањима на висинама 120--200 м. Године 1991. село је имало 1.516 житеља, од којих су 90,1% били Срби. До 2013. број становника смањен је на 1.199, а живјели су у 385 домаћинстава и 590 кућа.

Д. Шамара