ДРАГУШ И ДРЖАВА

ДРАГУШ И ДРЖАВА, митрополија у кадилуку Кратово, наведена у турским изворима средином XVII в. Портин службеник је Драгаш претворио у Драгуш, а реч је о области браће Дејановић, синова Дејана Драгаша, династа после распада српског царства. Митрополију су створили Турци после обнове Пећке патријаршије јер им је одговарао већи број епархија због дажбина. На висину дажбина утицао је и ранг црквене јединице због чега су скоро све подигнуте на степен митрополије. Иако са српским живљем и под српском јурисдикцијом, била је у двострукој опасности: потраживао ју је софијски митрополит на основу писања турског историчара Идриса Битлисија, који Константина Дејановића назива „бугарски владар Константин", а потраживала ју је и Охридска архиепископија, која је термин грецизирала у Драговитија. Њен епископ плаћао је пешкеш од пет дуката за султанов берат. Није дуго трајала као самостална јер се пећки патријарх, Герасим или Саватије, досетио и 1587. ову митрополију поистоветио са старим Жеглиговом и Нагоричком нахијом и епархијом, па ју је припојио Врању. Тако је седиште епархије повукао на запад у безбедну унутрашњост своје јурисдикције. Тиме су увећане дажбине Врањске епархије.

ИЗВОР: Р. Тричковић, „Српска црква средином XVII века", Глас САНУ, одељење историјских наука, 1980, 2.

Р. Милошевић