ДЕБРЕЦИН

ДЕБРЕЦИН (Debrecen), други по величини град у Мађарској и најзначајнији економски и културни центар источног дела Мађарске. Седиште Хајду-Бихарске жупаније. Д. је већ у XI в. значајно место, а од почетка XIII в. често се помиње као развијено и пространо градско средиште. Као једно од најзначајнијих трговишта у Угарској град је 1361. добио и посебне краљевске повластице. Вашари који су се одржавали у Д. током XIV и XV в. били су од изузетног значаја за економски развој целе Угарске. Као савезник мађарског краља Жигмунда Луксембуршког деспот Стефан Лазаревић добио је значајне поседе широм Угарске. Међу тим имањима посебно се истиче и град Д. са околним селима и трговиштем Бесермењом које је деспот добио од краља Жигмунда 1411. После смрти деспота Стефана Лазаревића дебрецинско властелинство наследио је Ђурађ Бранковић. Нису сачувани подаци о томе колико је Срба насељено у Д. у време када је град био под управом деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Сачувани извори указују пре свега на присуство Срба у појединим насељима око Д., као што је на пример трговиште Бесермењ. Позицију истакнутог трговачког места Д. је сачувао и током XVII в. када у град пристиже и значајан број српских и грчких трговаца који су од цара Леополда I 1667. добили и посебне привилегије, а које су биле потврђене и 1690. Од средине XVI в. Д. постаје једно од најзначајнијих упоришта калвинистичке реформације у централној Европи. У то време формирана је и градска реформатска школа, а касније и Реформатски колегијум. Током XVII и XVIII в. Д. се развио у значајан универзитетски центар. Почев од треће деценије XIX в. Реформатски колегијум у Д. похађао је и све већи број Срба са целог подручја Хабзбуршке монархије. Са радом колегијума био је упознат и Сава Текелија, који је у лето 1842. основао и фонд за награђивање најбољих појаца при Реформатском колегијуму.

ЛИТЕРАТУРА: С. Гавриловић, И. Јакшић, Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетка XVIII века, I, Бг 1987; С. Гавриловић, Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетка XVIII века, II, Бг 1990; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1999; Историја српског народа, II, Бг 2000; B. Miklós, Debrecen helytörténeti irodalma, Debrecen 2002; S. István, Intézménytörténeti források a Debreceni Református Kollégium Levéltárában I--II, Debrecen 2013.

К. Вуковић