ДУРМИТОРСКА ОПЕРАЦИЈА

ДУРМИТОРСКА ОПЕРАЦИЈА (Rübezahl), кључна фаза битке за Србију 1944. Почела је у зору 13. VIII 1944, непосредно се надовезујући на операцију „Hackfleisch" у источној Босни. Ради њеног успешног извођења, немачка команда Армијске групе Ф извршила је максималну могућу концентрацију трупа. Немачке дивизије су кренуле у концентрично наступање, потискујући делове Првог и Дванаестог корпуса НОВЈ, с намером да их набаце на масив Дурмитора, поразе и онеспособе за офанзивна дејства. Стручно је осмишљена и извођена, па су немачке јединице заузеле широк простор, наносећи снагама НОВЈ знатне губитке. Како ове нису прихватале одлучне окршаје, користиле су простор за маневар. Док су 3, 6. и 37. дивизија водиле оштре задржавајуће борбе, 1. пролетерска дивизија се у ноћи 18/19. августа извукла из борбеног додира и форсираним марш-маневром ушла дубоко у позадину немачких нападних клинова. Одлучно продирућу у дубину, форсирала је Лим 20/21. августа, чиме је немачки план доведен у питање. Покушавајући да је задржи, 7. СС дивизија хитно је интервенисала једним пуком. За задржавање су ангажовани и бугарска 24. дивизија, Златиборски корпус ЈВуО и, дубље на правцу продора, Четврта група јуришних корпуса ЈВуО. Ипак, 1. пролетерска дивизија је разбила Бугаре на Палисаду 27. августа и, одбацивши четнике, наставила продор уз помоћ 37. санџачке дивизије. Шеста личка дивизија је за то време водила исцрпљујуће задржавајуће борбе на Дурмитору. Недељу дана након Прве, и 6. дивизија се маневром извукла из немачког обухвата и, прешавши Лим, придружила се 1. дивизији. Тиме је немачка идеја разбијања ударне снаге НОВЈ и изградње запречне линије на Лиму дефинитивно осујећена, а у Србији успостављена доминација НОВЈ. Услед развоја ситуације у Румунији и Бугарској, 1. брдска дивизија добила је 26. августа заповест да се хитно пребаци у североисточну Србију. Команда Југоистока наложила је штабу Петог СС корпуса да ослабљеним снагама настави притисак, направивши нови план под кодним именом „Рибешницел" („Rübeschnitzel"). Међутим, операција је изгубила замах, те су јединице Другог корпуса наредних дана у противофанзиви вратиле изгубљену територију. Дванаести корпус се такође успешно ослободио притиска и 5. септембра, форсирајући Дрину северно од Вишеграда, након вишемесечних покушаја спречавања од стране Немаца, прешао у Србију. Савезници су током операције пружили снагама НОВЈ значајну подршку, путем ваздушних напада, снабдевањем и евакуацијом рањеника у болнице у Италији.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стругар, Југославија 1941--1945, Бг 1978; M. Цолић, Преглед операција на југословенском ратишту 1941--1945, Бг 1988; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992.

А. Животић