ДРЉАЧА

ДРЉАЧА, земљораднички алат који служи за уситњавање груда земље после орања. У традиционалној земљорадњи хронолошки д. се јављају после брана (земљорадничка справа од плетеног прућа), с почетком употребе гвоздених плугова, од XIX в. наовамо (спорадично и пре XIX в.). Д. су раније прављене од тврдог дрвета (храст, јасен и сл.) и чиниле су их две веће подуже греде с леве и десне стране и неколико (обично четири) мањих подужних греда. Подуже греде су спајане попречним летвама. У другој варијанти две подуже греде спојене су попречним гредама, без летви. У греде се с доње стране стављају клинови који су у старијој варијанти били такође дрвени, а у новијој варијанти су гвоздени. Д. су најчешће правоугаоне, али понекад и трапезоидне. Да би д. боље ситнила земљу, крајње подуже греде у неким варијантама су напред повијене навише да би се д. боље вукла, а често је на њу стављан и већи камен да би она била тежа и делотворнија, нарочито кад је земља тврђа. Д. је у прошлости вукла воловска или коњска запрега. Модерне д. праве се у потпуности од гвожђа, веће су и ефикасније, а од средине XX в. вуку их трактори.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Масловарић, „Земљорадња, воћарство са виноградарством и баштованство", ГЕМ, 1964, 27; „Земљорадња у доњој Ресави", ГЕМ, 1966, 28--29.

М. Матић