ДУКАЂИНСКИ САНЏАК

ДУКАЂИНСКИ САНЏАК, административна јединица у саставу Румелијског ејалета у Османском царству. Назив je добила по имену старе албанске властелинске породице Дукађина (тур. Dukakin/Dukagin) која је имала поседе у областима Малесије и Миридитима у Пилатима. Д. с. је основан вероватно 1462. Припадали су му подручја Ђаковице и Пећи, где је било седиште санџакбега Д. с. Неки делови су касније припојени Скадарском санџаку основаном 1483. Црна Гора му је припојена после 1537, да би 1576. била поново укључена у Скадарски санџак. Почетком XVI в. у Д. с. су се налазили: Скадар, Подгорица, Бихор, Пећ, Вучитрн, Призрен, Приштина, Ново Брдо и кадилуци у Црној Гори. Центар Д. с. је од 1528. извесно био Пећ, а по свему судећи и од оснивања. Пећ 1555. прелази у састав Скадарског санџака. Хаџи Калфа пише да је Д. с. обухватао кадилуке Дукађин, Алтунили, Пећ, Плав, Ђаковица, Подмила, Задрима и Љеш. Има података да је дукађински санџакбег Абдулбаки имао седиште у Љешу 1560. Д. с. је укинут 1783, а његова територија прикључена је Скадарском санџаку као посебна нахија.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Шабановић, „Управна подјела југословенских земаља под турском владавином до Карловачког мира 1699. године", Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине, 1952, 4; О Зиројевић, Турско војно уређење у Србији (1459--1683), Бг 1974.

М. Маринковић