ДУЈМОВ, Драгомир

ДУЈМОВ, Драгомир, књижевник, професор гимназије (Сентеш код Чонграда, Мађарска, 17. III 1963). Групу Југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Новом Саду завршио 1989, а потом радио као професор Српске гимназије у Будимпешти. Негујући жанр историјског романа и приповетке, Д. је свој књижевни свет засновао на грађи из даље или ближе прошлости Срба у Мађарској. У нешто даљу прошлост залазе романи Огледало од зеленог јасписа (Будимпешта 2015, пог. Д. Кецман) и Сабља у језику (Будимпешта 2016, пог. Д. Кецман) сведочећи о догађајима уочи, за време и после Велике сеобе; Јесејево стабло (Будимпешта 2017, пог. Д. Кецман) говори о догађајима од краја XIX в. па до I светског рата; о збивањима из I светског рата сведочи роман Време месечарења (Будимпешта 2014); о оптирању Срба из Батање и преласку у Краљевину СХС казује роман Воз савести (Будимпешта 2005), а роман Под небом боје пурпура (Будимпешта 2018, пог. Д. Кецман) приповеда о почецима II светског рата. Д. је аутор есеја о историји Срба на тлу данашње Мађарске (Чувар пештанског кандила, Будимпешта 2005; Заборављени српски листови у Будимпешти, предг. П. Ластић, Будимпешта 2007; Сантовачки летопис са допуном, Будимпешта 2010; Будимпештом српски знамен, Будимпешта 2012), а коаутор је (са З. Остојићем) књиге Храм Светог Великомученика Георгија у Будимпешти (Будимпешта 2011). Под насловом Меридијани (Смед. 2014) избор из његове поезије објављен је на српском и енглеском језику, у преводу Лазара Мацуре. Сарадник је Српских недељних новина и Српског позоришта из Будимпеште, аутор либрета за рок оперу Пастир вукова -- Свети Сава (1994), те преводилац драма Ф. Диренмата, И. Нађа и Ш. Хуњадија. Члан је [УКС]{.smallcaps} и ДКВ, те добитник плакете Задужбине Јакова Игњатовића 2003. и награде „Растко Петровић" Матице исељеника Србије 2006.

ДЕЛА: поезија: Сунце се небом бори, Будимпешта 1992; Немир боја, Будимпешта 1997; Меридијани, Будимпешта 2000; романи: Бели путеви, Будимпешта 2000; Раскршће, Будимпешта 2006; приповетке: Згужвано доба, Будимпешта 2001; Превозник тајни, Будимпешта 2005; Будимске приче, Будимпешта 2007.

ЛИТЕРАТУРА: П. Милошевић, Огледи и критике, Будимпешта 1991; П. Папулин, „Оно што се тешко изговара", ЛМС, 2007, 183, 479, јун; М. Сташевић, „Писати о нама", Златна греда, 2008, 8, 77; А. Анушић, „Језик на капијама ишчезлих светова", Луча, 2011, 20, 2--3.

И. Негришорац