ДИВЦИ

ДИВЦИ, село у југозападној Србији у Старом Влаху, на обронцима планине Јадовник. Са општинским средиштем Пријепољем повезано је локалним слепим путем дугачким око 10 км. Простире се на површини од око 14 км^2^, по југозападној планинској страни између реке Лим на југозападу и долине његове десне притоке Зебуђе на северозападу и североистоку. Дисперзивног је типа и чини га шест малих заселака, који се простиру од алувијалне равни Лима, на око 480 м н.в. (Љиљци) до 690 м н.в. (Баре). Највише становника имало је 1961. и 1971 (421 становник), чији се број од тада смањивао, те их је 2011. било 311, од којих 52,7% Срба и 35% Бошњака. У селу се налазе четвороразредна основна школа и задружни дом. Раније је било познато по великој производњи креча. Године 1937. код заселка Љиљци откривено је археолошко налазиште.

С. Ћурчић

Први подаци о археолошком открићу на овом потесу су из 1931, када је случајно пронађена једна касноантичка гробница. Рекогносцирањима која је исте године обавио Миодраг Грбић, тадашњи кустос Народног музеја у Београду, утврђено је постојање више сличних гробних конструкција на овом потесу. Из извештаја објављеног у Гласнику СКА, дознаје се да је реч о засведеној гробници зиданој од опеке са инвентаром у виду једне златне или позлаћене луковичасте фибуле, једне сребрне кашике и стаклене посуде (без ближих описа налаза). Из извештаја се међутим не наслућује да ли су у оквиру гробнице откривени скелетни остаци покојника, нити се дају ближе информације о њеном унутрашњем распореду. На основу материјала, који је послат у Mузеј Зетске бановине, а потом и загубљен, гробница је хронолошки опредељена у касноантичко раздобље. У великој мери је оштећена крајем 70-их година прошлог столећа, при изградњи помоћног приватног објекта на овом потесу. Према саопштењима ондашњих власника земљишне парцеле, у гробници (већа соба) откривени су и један сребрни тањир и већи оловни предмет (оловни сто), вероватно део саркофага власника гробнице. Сличне гробне конструкције познате су и из суседног Коловрата -- локалитет Дворине -- и припадају врло распрострањеном типу засвођених гробница, најчешће са једном просторијом какве се у централнобалканским провинцијама јављају од IV до VI в. Данас није познато где се налазила гробница коју је М. Грбић описао, а коју спомиње и А. Цермановић Кузмановић, руководилац археолошких истраживања у Коловрату. Археолошка ископавања у Д. нису вршена.

Ј. Цвијетић

ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, „Античко одељење", Годишњак СКА, 1931, 40; И. Николајевић Стојковић, „Пријепоље и околина у рановизантијско доба", Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића (Пријепоље), 1976, 3; А. Цермановић Кузмановић, „Касноантичке засведене гробнице из Коловрата", Зборник Народног музеја, 2001, 17, 1; М. Поповић, „Касноантичко наслеђе у Полимљу -- проблеми истраживања", Милешевски записи, 2002, 5.