ДЕНОМИНАЦИЈА

ДЕНОМИНАЦИЈА, фракције протестантских верских заједница; посебна и одвојена верска заједница, по детаљима различита од осталих које носе исто име али су структурно подељене у засебне и различите традиције и црквене заједнице. Од самог почетка протестантизам није имао јасан темељ учења јер је свако имао слободу да ствара учење и по својој вољи тумачи Библију. Мартин Лутер је творац протестантизма у Немачкој, тзв. лутеранства. Улрих Цвингли у Швајцарској ствара нову варијанту црквене реформе, а његови ученици названи су цвинглијевци. Ову варијанту протестантизма усавршио је Жан Калвин чији су следбеници остали познати као калвинисти. Обе варијанте остале су под заједничким именом реформати. Калвинисти су у Француској названи хугеноти, а у Енглеској су подељени у две струје: англиканци и презвитеријанци (пуританци). Тако су у самом почетку од два основна облика (лутеранство и калвинизам) створене четири верске заједнице, само условно назване цркве: лутеранска, реформатска, англиканска и презвитеријанска. Протестанти су били у сталним међусобним споровима и, захваљујући чињеници да је свако добио право да тумачи Свето писмо, дошло је до поплаве нових праваца и секти: валдежани, баптисти, анабаптисти, швенфелдовци, унитаристи, квекери, хернхути, методисти, шведенборговци, старокатолици и многи други. Данас их има скоро три хиљаде. За све њих у употреби је општи термин протестантске д., тј. протестантске верске заједнице. Постоји покушај да се термин д. прошири и на православне и римокатолике чиме би се односио на све хришћане, али за тако нешто нема основе и разлога: православни и римокатолици су цркве јер једино они имају апостолско прејемство, док га протестантске фракције немају.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Поповић, Општа црквена историја, Ср. Карловци 1912.

Р. Милошевић