ДОБРОСЕЛИЦА

ДОБРОСЕЛИЦА, село у западној Србији на Златибору, 16 км јужно од општинског средишта Чајетине. Смештено је између магистралног пута Ужице -- Нова Варош и долине Доброселичке реке (десна притока Увца, слив Дрине). С тим путем спојено је локалним путем дугим 2 км. Дисперзивног је типа, изграђено на 800--1.100 м н.в. Становништво је досељено у XVIII и XIX в. из Херцеговине, Црне Горе, околине Пљеваља, Прибоја и Нове Вароши. Године 1844. имало је 88 кућа и 647 душа. Током друге половине XX в. наступила је континуирана и нагла депопулација. Године 1953. село је имало 1.286, а 2011. 367 становника, од којих су 97,8% били Срби. Највише економски активног становништва радило је у пољопривреди (40,5%), а међу неаграрним становништвом највише је било запослених у услугама смештаја и исхране. У селу се налази основна школа, а североисточно од села уз магистрални пут су хотел и викенд-насеље.

Д. Р. Гатарић

Црква Св. пророка Илије. Храм се налази у центру села, а на основу записа урезаног у брвну на северној страни цркве сазнаје се да је сазидана 1821. Градитељ цркве био је Митар Удовичић из села Стубла. Црква припада типу најмањих цркава брвнара с површином од 37 м^2^. Грађена је од квалитетне борове грађе као једнобродна подужна грађевина с полукружном апсидом на истоку. Почива на каменим темељима неједнаке висине. Кров је без прелома у стрехама прекривен крупнијом шиндром која је дугим дрвеним клиновима причвршћена за кровну конструкцију. Ради боље заштите, преко постојеће шиндре 1938. постављен је цреп. У унутрашњости цркве таваница није засведена, па је кровна конструкција видљива. Храм у Д. спада међу лепше сачуване цркве брвнаре у Србији. По својој декоративности посебно се истичу западна врата цркве од профилисаних летвица прикованих гвозденим клиновима у облику геометријских шара унутар којих су дуборезбарени орнаменти. Посебну вредност цркве чини иконостас с дуборезбареним и сликаним декоративним флоралним елементима и зографским иконама рађеним у трећој деценији XIX в. Од првобитне целине сачуване су престоне иконе Богородице с Христом и Исуса Христа које је радио зограф Алексије Лазовић. Обе иконе спадају у његова зрелија и значајнија дела. Сачуване су и царске двери с Благовестима и пророцима Соломоном и Давидом које је 1830. насликао зограф Јанко Михаиловић Молер. У цркви се чувају и вредни књишко-архивски и богослужбени предмети из XIX в. У порти цркве налази се високи дрвени звоник.

Ан. Костић

ЛИТЕРАТУРА: М. Jовановић, Православна српска црква у Краљевини Србији, Бг 1895; Д. Ст. Павловић, „Старе цркве брвнаре у Србији", Музеји, 1951, 6; „Разноврсни облици и вредности уметничког изражавања код цркава брвнара у Србији", Саопштења, 1961, 4; Цркве брвнаре у Србији, Бг 1962; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791--1848, Бг 1986; Д. Ст. Павловић, „Цркве брвнаре у обновљеној Србији 1804--1834", у: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804--1854, Краг. 1996; Географска енциклопедија насеља Србије, IV, Бг 2002.