ДРАГОСАВ ПРОБИШИЋ

ДРАГОСАВ ПРОБИШИЋ, властелин (? -- ?). Био је у вазалном односу с Вуком Бранковићем, а доводи се у везу и с издајом у бици на Косову против Турака 1389. У саставима насталим неколико година после битке јављају се уздржани наговештаји издаје, али се не помиње име издајника. Како је време одмицало, и оно почиње да се наводи. Анонимни преводилац византијског историчара Дуке написао је крајем XVI в. да је издајица био Д. П. (Dragosavo Probiscio). Он прича да се пронео глас да је Д. П. издао и да је окренуо леђа против хришћана. Додаје као могућност да су тај глас пустили сами Турци да би унели пометњу међу хришћане. Нема подробнијих података о издајици по верзији Дукиног преводиоца. Није потпуно јасно да ли се звао Драгосав Пробишић, Прибишић, Пробић или Припчић. Зна се једино да су неки Пробиштитовићи били властеличићи цара Душана, затим да је у Стону у XV в. постојала породица Пробиштитовића, и, на крају, да је држао Кроју у Албанији после Косовске битке неки Probistito, који је био противник Млечана. Да ли је издајник на Косову био у сродству с некима од њих, тешко је рећи. Ипак, зна се да је Д. П. био вазал Вука Бранковића. Вук је имао више вазала: челникa Смилa, Јаковa, Влаткa Хранотићa, који је, судећи по једном запису на рукопису Пећке патријаршије, обавештавао Вука о кретању Турака. Вукови вазали ковали су новац, који је, по нумизматичким одликама, сличан новцу самог Вука. Формулација Дукиног преводиоца указује да је било не само нечег сумњивог у држању на хришћанској страни, него и да је било издаје. Она је, чак, на посредан начин, повезана с Вуком Бранковићем, јер се као издајник наводи његов вазал.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Дукин преводилац о боју на Косову", ЗРВИ, 1964, VIII, 2; И. Божић, „Неверство Вука Бранковића", у: О кнезу Лазару, Бг 1975; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

М. Спремић