ДAЉСКА ГРУПА

ДAЉСКА ГРУПА (Даљска култура), културна група, названа по некрополи с урнама у Даљу у источној Славонији. Као посебну културну појаву Д. г. је први сумарно издвојио Миодраг Грбић („Праисторијско доба Војводине", Војводина, I, Н. Сад 1939), али су њене карактеристике утврђене каснијим истраживањима после II светског рата. Група је била распрострањена у уском појасу од Барање до Срема и западне Бачке и развијала се у континуитету од X до IV в. п.н.е. Главна налазишта су велика некропола с урнама у Даљу, истраживана почетком XX в., где гробне целине нису сачуване (V. Hoffiller, Corpus Vasorum Antiquorum Yougoslavie, 2, Belgrade 1938); некропола у Батини, уништена, материјал је стигао појединачно у музеје у Бечу, Будимпешти, Сомбору итд.; некропола у Вуковару на локалитету Лијева бара, истраживана 50-их година XX в., која је дала 101 спаљен гроб с урнама и седам скелетних; те некропола и насеље у Дорослову, са близу 200 спаљених гробова и мањим бројем скелетних (Д. Трајковић, Ђепфелд -- Некропола старијег гвозденог доба код Дорослова, Со 2008). Насеља Д. г., махом на мањим узвишењима, нису истражена. Највећи број гробова у равним некрополама садржи урне с остацима спаљених покојника, а мањи број су скелетни с инхумираним покојницима. Гробови су могли бити: сиромашни с урном и једном или две посуде као прилозима; и богати са 15--20 посуда, што индицира разлике у друштвеном статусу. Покретни материјал се састоји највећим делом од керамике где преовлађују биконичне урне с наглашеним, често вертикално канелованим трбухом; биконични пехари и шоље с једном или две тракасте дршке; зделе с увученим, фасетираним или канелованим ободом; и велики лонци с пластичном траком на врату. Посебно се издвајају у овом репертоару пехари с дршкама у облику птичјих глава и аскоси с дршкама у облику животињских фигура из Даља из старијег гвозденог доба, који указују на северозападно порекло.

Накит и оружје начињени су од бронзе и гвожђа, а чешће се срећу у гробовима са скелетима него у спаљеним. Накит садржи украсне вишеглаве игле, двојне игле у каснијој фази, лучне двопетљасте и наочарасте фибуле, шарнирске фибуле у каснијој фази, тордиране торквесе, привеске у облику стилизованих људских фигура, а од оружја копља. Јавља се и коњска опрема: псалије и украсна дугмад-разводници за ремење, пре свега у Даљу и Батини. Д. г. је настала ширењем групе Вал из североисточне Трансданубије ка југу, на прелазу II у I милениј п.н.е, и типичан је представник млађе средњоподунавске културе поља с урнама с одређеним локалним одликама. У VIII/VII в. у време немира и миграција тзв. Трако-Кимераца који су захватили источну и средњу Европу и северни Балкан, Д. г. је прихватила нове елементе у материјалној култури, као и мање групе дошљака с истока. О томе сведоче инхумирани покојници с накитом и оружјем, чиме је Д. г. ојачала, постала једна од снажних група старијег гвозденог доба и све до VI в. играла запажену улогу у том делу Балканског полуострва. О доласку група с истока сведочи и златни налаз накита из Даља који се датује у старије гвоздено доба и има паралеле у јужној Русији (M. Ebert, „Der Goldfund von Dalj", Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Instituts, XI, Wien 1908). Касније, потиснута од суседа, изгубила је значај и наставила да животари на суженом простору.

ЛИТЕРАТУРА: K. Вински Гаспарин, „Група Даљ", у: A. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, 4, Сар. 1983; Р. Васић, „Даљска група", у: A. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, 5, Сар. 1987; C. Metzner Nebelsick, Der „thrako-kimmerische" Formenkreis aus der Sicht der Urnenfelder- und Hallstattzeit im südöstlichen Pannonien, Rahden 2002.

Р. Васић