Прескочи до главног садржаја

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Коста

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Коста, новинар, књижевник (Београд, 17. VII 1933 -- Београд, 30. V 2021). На Филозофском факултету у Београду дипломирао 1958. Као новинар радио у Публицистичко-издавачком заводу „Југославија", потом у предузећу „Политика". Био члан Управног одбора крушевачке „Багдале" и један од уредника Мале библиотеке. Припадао је групи београдских писаца која је 1957. основала неосимболизам. Приповетке, есеје, чланке, приказе, фељтоне, путописе, хронике објављивао у многобројним листовима и часописима. Занимање за нашу књижевну и културну прошлост резултирало је делима о страдању српског народа у I светском рату (Јунаци Српске трилогије говоре, Бг 1971) или о најзначајнијим људима наше историје и културе (Српски великани Бг 2001). У књигама о истакнутим личностима наше уметности и науке до изражаја долази тежња да се остави сведочанство о животу, делу и времену (Нушић -- чаробњак смеха, Бг 1965; Разговори и ћутања Иве Андрића, Бг 1976; Геније из Смиљана: животопис Николе Тесле, Бг 1981; Иво Андрић, Г. Милановац 1981; Убијени песник: роман о Бранку Миљковићу, Бг 2002; Момо Капор: сећања и дружења, Бг 2010; Разговори са Миланом Кашанином, Бг 2015), док познавање живота и историје старог Београда (Векови Београда, Бг 2011) израз проналази и у збирци приповедака Београђанка (Бг 1983), у којој кроз животне фазе главног јунака доминирају представе предратног времена, бомбардовања и послератних година немаштине, сублимишући судбину изгубљене генерације узбуркане потресима драматичне стварности и потоњим разочарeњима. Уметничке, биографске, друштвене, историјске и друге теме својом разноврсношћу намећу специфичан стил и жанровску неодређеност његових дела (Песник Мачве, Круш. 1962; Народни уметници Југославије, Бг 1976; Прљави Хаџи, Г. Милановац 1995; Необичне судбине, Бг 2011). Добитних је више признања, између осталих Награде за животно дело 1989. Удружења новинара; Октобарске награде Града Београда 1991. за сталну ауторску рубрику у Политици „Из старог Београда" и за књиге Живот боемске Скадарлије (Бг 1990) и Време забрана: сведочења значајних савременика (Бг 1991), као и Повеље за животно дело УКС 2011. Поједина дела доживела су више издања и преводе на стране језике.

ДЕЛА: роман: Птићи се враћају гнезду, Бг 1958; кратка проза: Париз сна и јаве, Круш. 1962; Невини у паклу, Круш. 1969; интервјуи: Прогони писца: време (не)подобности, Бг 2002.

ЛИТЕРАТУРА: П. Протић, „К. Димитријевић: Париз сна и јаве", КН, 19. X 1962; А. Ристовић, „К. Димитријевић: Песник Мачве", КН, 15. IX 1963; К. Димитријевић, Б. Ушћумлић (прир.), Књига без наслова: прилози о књижевним делима К. Димитријевића, Бг 2003; Ч. Мирковић, „Запис о Кости Димитријевићу", Савременик плус, 2008, 161--162.

Д. Бедов