ДОМЕНТИЈАН

ДОМЕНТИЈАН, књижевник, хиландарски јеромонах (?, прва деценија XIII в. -- ?, после 1264). Световно име непознато. Биографски подаци делимично познати. Са доста сигурности може се претпоставити да је пратио Светог Саву на његовом другом путовању у Свете Земље (1233 -- сам почетак 1235). Уз свога учитеља био је у време његовог кратког боловања у Трнову, у Бугарској. Учествовао је у преносу Савиног тела у Србију (1237). Потом одлази у Свету Гору. Четрдесетих или педесетих година борави у Карејској келији Светог Саве. Око 1260. изабран је за духовника целог хиландарског братства; прелази у Пирг (кулу) Преображења Спасова у брдима изнад Хиландара, који је подигао краљ Урош I. Последњи помен Д. је из 1264. Вероватно је убрзо умро. Сахрањен је у Хиландару. Изванредна начитаност и одлично образовање упућују на закључак да је Д. био племићког порекла. Мисли се да се замонашио у Жичи, где га је запазио Сава Немањић. Драгоцено сведочанство о Д. оставио је преписивач Теодор Граматик-Спан, који је за њега током 1262/63. преписао Шестоднев Јована Егзарха. У запису у рукопису Теодор исказује велику захвалност Д., који га је заштитио када је, због ћосавости, имао великих неприлика на Светој Гори. За Д. истиче да је велики богољубац, свети књигољубац, добри отац и чедољубац, заштитник добрих преписивача.

Д. је стварао у оквирима житијног жанра. Написао је Житије Светог Саве (довршено 1242./43. или 1253/54) и Житије Светог Симеона (довршено 1264). Оба дела настала су по жељи краља Уроша I. Житије Светог Саве спада у најзначајнија остварења српске књижевности средњег века. Његова опсежност и стилско-уметничка сложеност указују да је Д. на њему дуго радио, са нарочитом вољом и израђеном концепцијом. Дело поседује особену архитектонику у којој, истовремено, функционишу законитости житијног жанра и енкомиона (похвале), а уз то и читаво богатство садржаја и значења. Осмишљена је исцрпна и потпуна биографија првог српског архиепископа, као и магистрална визија његове улоге у српској историји. Да би остварио жељену представу, Д. прибегава сложеном поступку и на макро-плану и у појединим сегментима дела. У житију слика Светог Саву; јунакове конкретне људске карактеристике надјачавају елементи космичке симболизације, пре свега истицање лепоте божанске вечности. Неретко иначе снажан историјско-документарни план преводи се и уздиже у митско-библијске алегорије и симболе. Дело карактерише изванредна и добро промишљена композиција. Уведена су програмска места, где су садржани битни елементи за даљи развој радње и лика односно ликова. Д. унеколико преиначава функцију похвала. Оне код њега заокружују одређене приповедне целине; кроз њих се исказује основна симболика дела и однос земаљско--небеско. Изузетност Савиног лика наглашена је и другим средствима -- библијским паралелама, поређењима јунака са знаменитим личностима из црквеног живота итд. Писац нарочито негује монолошке форме (молитве, беседе) и епистоларне, јер омогућавају да се испољи мисаоност јунака и његова снажна религиозност. Друго Д. дело, Житије Светог Симеона, иако умногоме рађено на основу постојећих извора (Немањина биографија од Стефана Првовенчаног, Д. Житије Светог Саве), задобило је одређену самосвојност. Видно је пишчево оријентисање према већој типизацији јунака и самим тим приближавање стандардним житијним обрасцима. Д. је дао велик допринос даљем развоју житијног жанра. Грађу из његовог Житија Светог Саве користио је Теодосије за своје истоимено дело; много снажнији и плодотворнији утицај остварио је на Данила II.

Љ. Јухас Георгиевска

Најстарији сачувани препис Д. Житија Светога Саве је тзв. Јагићев рукопис. Потиче између 1420. и 1435. Припадао је Пећком манастиру, а данас се чува у Санкт Петербургу. Према мишљењу научника, он не садржи оригиналну него редиговану верзију Савиног житија. Један препис се налази у Прагу (Народни музеј, Шафарикова заоставштина). Рукопис је писан у последњој четвртини XV в. Садржи и Житије Светог Симеона. Од свих сачуваних рукописа најближи је оригиналу онај који се чува у Аустријској националној библиотеци. И овај рукопис садржи Житије Светога Симеона, као и Тропар Светоме Сави (без завршетка јер је последњи лист истргнут). Овај рукопис је настао између 1600. и 1610. Рукопис је некада припадао манастиру Дечани. Царској библиотеци у Бечу продао га је Вук Стефановић Караџић 1857. Текст оба Д. житија објавио је Даничић 1865. Према овом издању Лазар Мирковић је урадио превод и објавио га 1938. Житије Светог Симеона, осим у Бечком и Шафариковом рукопису, сачувано је још у Рукопису Јацимирског (Библиотека Румунске академије наука у Букурешту), Одеском рукопису (Универзитетска библиотека у Одеси) и у Рукопису таха Марка (Народна библиотека Србије).

Д. Бојовић

ДЕЛА: Живот Светога Саве од Доментијана, Н. Сад -- Бг 1970; Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона, прир. и сачинила коментаре Р. Маринковић, превод Л. Мирковић, Бг 1988; Житије Светога Саве, предговор, превод и коментари Љ. Јухас Георгиевска, издање на српскословенском Т. Јовановић, Бг 2001.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вуловић, „Из старе српске књижевности. I. По нешто о биографијама српским XIII века", ГНЧ, 1885, VII; В. Ћоровић, „Доментијан и Данило (једна глава из 'Јужнословенске хагиографије')", ПКЈИФ, 1921, I, 1; „Међусобни одношај биографија Стевана Немање", у : Светосавски зборник, 1: Расправе, Бг 1936; Предговор, у: Доментијан, Животи светога Саве и светога Симеона, Бг 1938; М. Динић, „Доментијан и Теодосије", ПКЈИФ, 1959, XXV, 1--2; П. Поповић, „Доментиан", 1959, ПКЈИФ, XXV, 3--4; Ђ. Трифуновић (прир.), Доментијан, Бг 1963; Стара књижевност, Бг 1972; М. Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Бг 1975; М. Мулић, Српски извори Плетенија словес, Сар. 1975; Д. Калезић, „Једна Доментијанова позајмица из Григорија Богослова", Зборник Владимира Мошина, Бг 1977; С. Радојчић, „Лик светога Саве у Доментијановом Животу и подвизима архиепископа све српске и поморске земље, преподобног оца и богоносног наставника Саве", у: Сава Немањић -- свети Сава. Историја и предање, Бг 1979; Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Бг 1980; С. Хафнер, Доментијан и Слово о закону и благодети Митрополита кијевског Илариона, Бг 1984; Р. Маринковић, „Запади и истоци Растка Немањића: по Доментијану", НССВД, 1991, 20, 1; Љ. Јухас Георгиевска, „Доментијан и архиепископ Данило II", у: Архиепископ Данило II и његово доба, Бг 1991; „Доментијан и платонистичка естетика", ПКЈИФ, 1991--1992, LVII--LVIII, 1--4; М. Лазић, Естетика Доментијанових житија, Пг 1997; Љ. Јухас Георгиевска, „Документарно и фикцијско у Доментијановом делу Живот светог Саве", у: Свети Сава у српској историји и традицији, Бг 1998; „Књижевно дело јеромонаха Доментијана", предговор, у: Доментијан, Житије Светога Саве, Бг 2001; Живот Светог Саве од Доментијана. Историја текста, Бг 2003; А. Јевтић, Богословље Светога Саве, Требиње -- Врњачка Бања 2004; Д. Бојовић, „Доментијанове позајмице о љубави", ПКЈИФ, 2004, 70, 1--4; „Доментијанов опис преноса моштију Светога Саве у светлу Христових празника", Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 2017, 12.