ДАВИДОВАЦ, Дамјан

ДАВИДОВАЦ, Дамјан, народни пуковник (Каћ код Новог Сада, крај XVIII / почетак XIX в. -- Шајкаш, Бачка, 7. IV 1849). Рано је ступио у граничарску војну службу у Шајкашком батаљону и добио чин фелдвебела, из којег је априла 1829. унапређен у чин вишег понтоњерског мајстора. Фебруара 1835. именован је за унтерлајтнанта, а маја 1839. за оберлајтнанта, односно бродског поручника. Кад је крајем марта 1848. дошло до побуне у Земуну, у који је послат одред шајкаша ради одржања мира, стигао је тамо 4. маја, али га је већ 13/14. јуна напустио и с одредом шајкаша ставио се на располагање Главном одбору у Карловцима ради одбране Српске Војводине. У међувремену, 15. априла, унапређен је у чин капетан-лајтнанта (бродског капетана). Када је у току лета исте године дошло до реорганизације Шајкашког батаљона, Главни одбор га је именовао за народног пуковника и команданта шајкашке речне флотиле. Као командант учврстио је њену организацију добивши у октобру чин царског капетана. У међувремену, крајем августа, са Ђорђем Стратимировићем командовао је одредом шајкаша у нападу и освајању Темерина, а потом постао командант Првог земаљског шајкашког батаљона у Србобрану. У току децембра исте године са тог положаја прешао је на место команданта Другог резервног батаљона у Шајкашкој. У време офанзиве српске војске у Бачкој почетком 1849, заједно са добровољцима из Србије, са својим батаљоном стигао је у Србобран, извршио напад на Сенту и заузео је 1. фебруара. Пошавши уз Тису, заузео је Стару Кањижу, у којој се задржао до Перцеловог похода на Бачку. У Кањижи је 11. марта формирао посебну батерију од трофунташких топова и снабдео је коњском вучом, а 20. марта постављен је за команданта новоформираног Резервног батаљона и упућен у Банат, у Ђалу и Српски Крстур. Кад је неколико дана касније генерал Мавро Перцел пробио српске линије у Бачкој и Банату, он је, уместо остарелог и оболелог мајора Блануше, 1. априла постављен за команданта копненог шајкашког батаљона. У Сентивану (данас Шајкаш) убили су га његови побуњени војници.

ИЗВОР: РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: И. Павловић, „Шајкашка 1848--1849", ГИДНС, 1933, 3; Шајкашка. Историја, II, Н. Сад 1975; Н. Голубски, Успомене из Народног покрета 1848. и 1849, Србобран -- Ср. Карловци 1998.

С. Гавриловић