Прескочи до главног садржаја

ДАВИДОВАЦ, Сава

ДАВИДОВАЦ, Сава, пуковник, саборски посланик (Тител, 6. V 1826 -- Земун, 6. II 1903). Завршио је у Тителу војно образовање, а у активну војну службу Шајкашког батаљона ступио је јуна 1841. Прекомандован је 1844. у Петроварадинску регименту број 9, у којој је био ангажован на премеравању крајишких шума. С пролећа 1848. био је на ратишту у северној Италији, где је априла исте године постао лајтнант II класе. Посебно се истакао у јуришу при освајању непријатељских положаја код Антањана, када је био и рањен, па одликован Сребрном медаљом за храброст I класе. У чин лајтнанта I класе унапређен је 1848, а оберлајтнанта 1849, када се вратио у Шајкашку и ставио на располагање српској народној војсци. Учествовао је у борбама код Петроварадина и Карловаца, те априла 1849. дошао до чина капетана. После Револуције службовао је у Оточкој граничарској регименти, потом у Нијемцима, Винковцима, Сурчину и др. У чин мајора унапређен је 1864, а 1865. прекомандован у 12. инфантеријску (пешадијску) регименту, у којој је 1866. одликован Крстом за војне заслуге. Потпуковнички чин стекао је 1869. и премештен у 78. инфантеријску регименту. Одликован је 1874. ратном медаљом, 1875. постао је пуковник, а 1876. командант Инфантеријске регименте бр. 24. Тих година служио је у Кенигсгрецу, Осијеку и Великом Бечкереку (данас Зрењанин). Учествовао је 1878. у окупацији Босне и истакао се у бици код Брчког. Током 1879. прекомандован је у Инфантеријску регименту бр. 58, а августа исте године је пензионисан. До 1884. живео је у Новом Саду, када се преселио у Земун, где је и сахрањен. У српском политичком животу био је присутан као учесник више Народно-црквених сабора код Срба у Монархији. Важио је за блиског пријатеља и следбеника Светозара Милетића. Поседовао је за своје време значајну библиотеку, коју је поклонио Матици српској. Претплаћивао се на српску књигу од 1844. до 1860, дописивао се са бискупом Штросмајером, историчарем Иларионом Руварцем и др., али је његова преписка пострадала у Народној библиотеци у Београду, приликом бомбардовања 6. IV 1941.

ИЗВОР: РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: БВ, 1903, 4; Браник, 1903, 11; БК, 1903, 6; Ј. Грчић, Историја српске књижевности, Н. Сад 1906; В. Николић, Знаменити земунски Срби у XIX веку, Земун 1913; С. Радовановић, Из културне историје Земуна, Земун 1970.

В. Гавриловић