Прескочи до главног садржаја

ДОРИЋ, Радослав Златан

ДОРИЋ, Радослав Златан, писац, редитељ (Бачко Градиште, 29. II 1940 -- Београд, 4. V 2010). Дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1964, у класи Хуга Клајна. Као драмски писац дебитује комадом Сарајевски атентат који је 1967/68. игран у Сарајеву, Нишу, Београду и др. Ради као драматург у Камерном тетару 55 у Сарајеву. Писао комаде са војвођанским темама, о људима са овог поднебља, а касније о савременим темама. Као стални позоришни редитељ живео је и радио у Нишу, Мостару, Сарајеву, а трајније је био везан за Народно позориште у Сомбору, НП у Београду, Новосадско мађарско позориште и Позориште на Теразијама (дугогодишњи члан и уметнички директор). Режирао је углавном комедије (Б. Нушић, Др; С. Сремац Ивкова слава; Ј. Поповић Стерија, Родољупци и др.). У ранијем периоду је у Позоришту на Теразијама поставио представе: Столица која се љуља, Гимнастика за два цванцика, Друга Тита огледало. У новије време често је радио у позоришту „Славија" где је по својим текстовима режирао популарне представе Ало, о'ђе мобилни, Ђе год сам био свуд сам погинуо, Сезона наручених убистава, Срби граде кућу, Како смо волели друга Тита и Како су се заволели четници и партизани. Адаптирао је и режирао Нушићеве комаде Власт и Кирија. Играо је и режирао и на филму и телевизији: Нека далека свјетлост (1969. глумац, помоћник редитеља), Деветнаест дјевојака и један морнар (1971. глумац, помоћник редитеља), Наше приредбе (ТВ серија, 1973. глумац), Сарајевски атентат (1973), У Орфеуму код Бране (1975. адаптација и режија). Добитник је награда „Бранислав Нушић" Удружења драмских писаца Србије за комаде Кад би Сомбор био Холивуд (1989), Странкаџије или Неки Стерија пише Родољупце (1990), Горко путовање у ништа (1995) и Јелена Анжујска (1996).

ЛИТЕРАТУРА: М. В, „Сарајевски атентат у 'Кругу 101' у Београду", Вечерње новине, Сар., 18. II 1971; „Одлазак", Вечерње новости, 29. V 1971; С. Јоковић, „Радослав Дорић: Сарајево -- град промашених људи", Борба, 29. I 1993; Н. Попов, „Оживљена прошлост", Дневник, 13. III 1994; Т. Торлак, „Свет изван сваке стварности", Политика експрес, 27. IV 1996; „Дорић и Хубач равноправно", Борба, 21. I 1997; Ж. Јовановић, „Украли су ми десет плодних година", Блиц, 28. X 1999.

А. Милошевић