Прескочи до главног садржаја

ДИВИЗМА

ДИВИЗМА (Verbascum), род двогодишњих, ређе вишегодишњих краткоживећих зељастих биљака из фамилије Scrophulariaceae. Обично то су снажне, углавном 50--150 цм, ретко и до два, па чак и до три м високе биљке. Приземни листови су сакупљени у розету, док су листови на стабљици на кратким дршкама или седећи. Стабљика и листови су обрасли често веома густим, беличастим, жућкастим или сивкастим вишећелијским звездастим длакама, чија дебљина је и до три пута већа од дебљине лисне плоче. Цветови су петомерни, најчешће жути, ређе пурпурни, црвенобраонкасти, љубичасти или бели, обично груписани у вршне једноставне или разгранате класасте, гроздасте или метличасте цвасти. Род обухвата око 400 таксона у рангу врста и подврста распрострањених у Евроазији и северној Африци, са највећим бројем врста у источном Средоземљу, посебно у Малој Азији и на Балканском полуострву, где живи 220, односно 120 врста овог рода. Од овог броја на Балканском полуострву је забележено око 70 ендемичних врста. У Србији овај род је заступљен са 22 врстe од којих je око 1/3 ендемична, као нпр. Шарпланинска д. (V. scardicola), Балдачијева д. (V. baldacci), Визијанијева д., (V. niveum subsp. visianianum) и др. Врсте д. расту на отвореним, сунчаним местима каква су ливаде, степе, пашњаци, каменита места, крчевине, јаловине рудника и каменолома, шкарпе поред путева, шљунковите речне обале од низија до субалпијских зона. Д. се сматра отровном биљком која се одликује лековитим својствима јер читаве биљке, а посебно цветови, садрже активне хемијске супстанце као што су сапонини, танини, шећер, слуз, жуте боје, етарска уља. У народној медицини се користе цвет, ређе листови и корен, за справљање чајева, сирупа, облога за лечење респираторних и кожних обољења, гастроинтестиналних тегоба и реуматизма. Поједине врсте се користе и за добијање природних боја. Науљене стабљике д. некада су се употребљавале као бакље. Семена д. због великог садржаја сапонина, гликозида и кумарина коришћена су и као отров за помор риба. Стока на пашњацима избегава д., те њихова масовна појава указује на испошћеност пашњака. Тако је апенинско-балканска дуголисна д. (V. longifolium) карактеристична за субалпијске пашњаке већине виших планина Србије.

ЛИТЕРАТУРА: В. Николић, „Verbascum L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије VI, Бг 1974; М. Сарић, (ур,), Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

Бр. Стевановић