ДЕЛА АПОСТОЛА ТОМЕ У ИНДИЈИ

ДЕЛА АПОСТОЛА ТОМЕ У ИНДИЈИ, новозаветни апокриф о животу апостола Томе и нарочито његовом апостолском проповедању хришћанске вере у Индији и грађењу небеске палате. Спис је сачуван на грчком, сиријском и словенском језику. На грчком језику познате су две варијанте које су преведене на словенски најкасније до ХIII в. Обе варијанте говоре о подвизима апостола Томе на другачији начин (Дела апостола Томе у Индији и како сазда небеску палату и Недеља прва по Пасхи. Дела светог апостола Томе). Друга варијанта среће се много ређе у словенским преписима у односу на прву. Оба апокрифа позната су и у српским преписима. Уз све подударности, обе варијанте толико су различите да представљају засебне апокрифе. Заједнички мотиви искоришћени су различито. Мотив кажњавања Томе дерањем његове коже у првом апокрифу само је наговештен, а у другом развијен до разгранате сцене. Сликовито су дочарани трг на којем је Исус продао апостола Тому, свадба цареве кћери са музичарима и певачицом која пева уз инструмент сиринг, увесељавање гостију, вриска, разговор, међусобни погледи, заљубљивање на први поглед, пролазак послуге која приноси јело и пиће, као и пролажење паса покрај ногу гостију. Епизода у којој је слуга случајно у послуживању ударио крчагом апостола Тому по глави, те га је овај проклео, испуњена је фантастиком и надреалним тоновима. Сцене са грађењем небеске палате препуне су симболике. Сусрет на небу царевог брата са анђелима који му показују братовљеву палату близак је откровењима и виђењима Варуха, Еноха и Исаије. Оба дела обилују честим дијалозима.

ЛИТЕРАТУРА: В. Јагић, „Нови прилози за литературу библијских апокрифа. 5. Дјела апостола Томе", Старине ЈАЗУ, 1873, V; С. Новаковић, „Апокрифи једнога српског ћириловског зборника XIV виека", Старине ЈАЗУ, 1876, VIII; Ј. Радовановић, „Икона св. апостола Томе са његовом одераном кожом", ЗМСЛУ, 1970, 6; Т. Јовановић, „Дела апостола Томе у Индији према хиландарском рукопису ХIV века", АПр, 1998, 20; „Пролошко житије апостола Томе као пример преобликовања апокрифа за богослужбене потребе", Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 2010, V.

Т. Јовановић