ДИМИТРИЈЕВИЋ (Рајковић), Марија

ДИМИТРИЈЕВИЋ (Рајковић), Марија, глумица (Загреб, 20. I 1859 -- Загреб, 8. I 1887). Породица се 1868. преселила у Београд, где је отац радио као шеф позорнице Народног позоришта. Ту почиње да глуми у дечјим улогама, а у „правој" улози први пут је наступила 1871. као Вила Керистана у Рајмундовом комаду Распикућа. Када је 1873. НП привремено затворено, вратила се с родитељима у Загреб, где се повремено појављивала као почетница на сцени у представама ХНК, да би тек 1876. остварила прву велику улогу: Дона Долорес у Сардуовој Домовини. За српског глумца Саву Рајковића удала се 1874, а у лето 1876. заједно са њим ступила у Српско народно позориште у Новом Саду, у којем је остала и после мужевљеве смрти (1880). Играјући у СНП и на многобројним гостовањима, стекла је наклоност широких слојева војвођанске публике. У ХНК се поново вратила 1884, а у октобру 1885. се по други пут удала за тадашњег значајног српског глумца у Загребу Мишу К. Димитријевића. Последњи пут је наступила у Пијетри Мозентала. Играјући лако костимирана на хладној позорници, добила је тешко запаљење плућа и умрла у пуном уметничком успону. Са сцене је деловала веома пријатно, елегантна, лепе појаве и лика, отмених манира. На почетку каријере остварила је више мањих улога у представама лаганијег жанра. Касније је топлом осећајношћу, неусиљено и непосредно глумила наивне девојке, патетичне јунакиње, трагичне и реалистичне ликове. Била је Дездемона и Јулија (В. Шекспир, Отело, Ромео и Јулија), Јудита (Л. Сахер Мазох, Наши робови), Јулија (Д. Шнајдер, Пуковник од осамнаест година), Есмералда и Камила (В. Иго, Звонар Богородичине цркве, Јединица), Анђелија (А. Фредро, Девојачки завет), Мара (К. Оберњик, Ђурађ Бранковић), Вукосава (Ј. Суботић, Милош Обилић), Јула и Филета (Л. Костић, Пера Сегединац, Максим Црнојевић).

ИЗВОР: Документација МПУС.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Ковијанић, Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду 1835--1914, Бг 1971; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Преображење, Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, Бг 2009; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), II, Бг 2015.

О. Марковић