ДВАДЕСЕТИ ОКТОБАР

ДВАДЕСЕТИ ОКТОБАР, часопис који је излазио у Београду, од октобра 1944 до марта 1952. Био је то први часопис покренут у ослобођеном Београду. Идеја о покретању листа дата је у штабу генерала Пека Дапчевића, команданта Првог корпуса НОВЈ, 16. X 1944, неколико дана пре коначног ослобођења Београда. На састанку којем су присуствовали Владимир Дедијер, Чедомир Миндеровић, Радован Зоговић и Борис Зихерл исказана је потреба да се одштампа пригодна новинска публикација којом би се Београђанима дале информације у вези са скорим ослобођењем њиховог града и читаве Србије, о циљевима борбе снага НОВЈ и стању на фронтовима у земљи и иностранству. Такође, требало их је позвати на сарадњу у борби за коначно ослобођење и обнову земље. Када је пронађена нетакнута штампарија Народне банке у Топчидеру, приступило се штампању првог броја и оно је завршено 24. X 1944. Часопис је симболично назван по датуму када је Београд коначно ослобођен, појавивши се пред читаоцима као издање Гласа Јединственог народноослободилачког фронта Србије у 20.000 примерака. Аутори текстова били су покретачи листа, а коректуру су извршили Милорад Гајић и Вера Зоговић. Након што је објављен први број, редакција се расула, сматрајући да је циљ испуњен. Захваљујући члановима редакције листа Глас, након скоро два месеца обновљено је излажење, па је други број објављен 16. XII 1944. Формирана је нова редакција, која је радни простор делила са редакцијом Гласа. За уредника је именован Слободан Ивановић, а од другог броја излазио је као недељни лист Јединственог народноослободилачког фронта Београда. Током прве године изашла су укупно четири броја. Осим чланова редакције, за лист су писали јавни и културни радници, партијски и државни функционери, новинари из других листова: Синиша Станковић, Марко Никезић, Александар Белић, Милентије Поповић, Милан Бартош, Јован Ђорђевић, Моша Пијаде, Александар Ранковић, Владимир Симић, Драгољуб Јовановић, Драги Стаменковић. Почевши од 2. I 1951. излазио је сваког дана осим среде. Уредници су били: Танасије Младеновић (јануар--јул 1946), Душан Будимировић (јул 1946 -- март 1947), Милорад Панић Суреп (април--август 1947), Славко Јанковић (септембар 1947 -- фебруар 1949), Драгутин Шолајић (фебруар 1949 -- септембар 1951) и Владислав Митровић (септембар 1951 -- март 1952). Последњи број је објављен 1. III 1952, а лист је „због реорганизације" престао да излази.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Вучковић, „Глас и 20. октобар -- листови борбеног Београда", ГГБ, 1969, 16; М. Бјелица (ур.), Два века српског новинарства, Бг 1992; М. Б. Матић, Партизанска штампа у Србији 1941--1944, Бг 1994.

М. Гулић